Category: Svet

Na severnom polu pretoplo!

Na Severnom polu je krajem decembra 2015. bilo izuzetno toplo sa temperaturama koje su dostizale izmedju nula i dva stepena Celzijusa, što je bar 20 podeoka više od uobičajenih zimskih temperatura, saopštile su kanadske meteorološke službe.

Takvo vreme je posledica “snažne i agresivne” depresije na severu Atlantika, navode u tim službama.
Depresija je prvo na istoku Kanade donela izuzetno topao Božić: u Montrealu je 24. decembra izmereno 15,9 stepeni Celzijusa dok je uobičajeno da temperatura u to doba godine bude oko minus 10 stepeni. Continue reading “Na severnom polu pretoplo!”

Srbija pristupa sporazumu o klimi

Srbija planira da u narednih godinu dana potpiše i ratifikuje sporazum o klimatskim promenama koji je postignut 12. decembra na konferenciji UN u Parizu, rekla je danas ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije Snežana Bogosavljević Bošković.

“Plan je da se u narednih godinu dana završi potpisivanje i ratifikacija (sporazuma)”, rekla je ona na skupu organizovanom povodom konferencije UN o klimatskim promenama održanoj (COP21) u Parizu, na kojoj je postignut globalni sporazum o borbi protiv klimatskih promena. Continue reading “Srbija pristupa sporazumu o klimi”

Odlaganje proširenja kao opcija

Isključivo same sebe treba da se plaši Evropska unija (EU) umesto da olako prihvata fantazije o tome kako Rusija na prostoru bivše Jugoslavije uspostavlja sve jači uticaj. Jer samo kopnjenje političke verodostojnosti i ekonomskog značaja EU otvara put spoljnim silama na takozvanom Zapadnom Balkanu. Stvarnu sposobnost da i taj deo jugoistočne Evrope pretvori u svoj politički, vojnopolitički, pravni i ekonomski sastavni deo – da ga integriše – poseduje samo Evropska unija. Njene članice, međutim, mogu i da prepuste jugoistočnu Evropu trvenju onih koji bi na tom prostoru nesumnjivo hteli da imaju više uticaja: Rusiji, Turskoj, Kini kao i pojedinim islamskim državama. Vodeće zemlje EU treba da odluče šta im je po volji. Continue reading “Odlaganje proširenja kao opcija”

Svetski Dan zaštite životne sredine

Svetski dan zaštite životne sredine osnovan je od strane Generalne skupštine UN 1972. i održava se svake godine 5. juna u više od 100 zemalja. Ovaj dogadaj koristi se kao jedan od nacina kroz koje organizacija UN širom sveta razvija svest o životnoj sredini i podstice politicku pažnju i akciju na unapredenju kvaliteta životne sredine. Tom prilikom pružaju se i vece mogucnosti za potpisivanje i ratifikovanje medunarodnih konvencija o životnoj sredini.

Svetski dan zaštite životne sredine je globalni dogadaj i obeležava se na svim kontinentima. Vlade, pojedinci, nevladine organizacije, lokalne zajednice, preduzetnici i mediji organizuju razlicite akcije kojima isticu svoje opredjeljenje prema zaštiti i unapredenju životne sredine i potrebu za promenom mišljenja i ponašanja. Ovaj dan se obeležava brojnim aktivnostima kao što su strucni i naucni skupovi, aktivnosti na lokalnom nivou kao što su šetnje, sadnja drveca, biciklisticke vožnje, koncerti, izložbe likovnih ostvarenja, festivali, takmicenja u školama, kampanje cišcenja i recikliranja kao i kampanje sa tematikom iz oblasti zaštite životne sredine.

Mediji su znacajan partner i imaju kljucnu ulogu u podizanju informisanosti i svesti javnosti u vezi sa pitanjima zaštite životne sredine. Na ovaj dan priznanja dobijaju preduzeca, lokalne samouprave, pojedinci, NVO, škole i mediji ciji rad služi da zaštiti ili revitalizuje pojedine elemente životne sredine. Svetski dan zaštite životne sredine je prilika da motiviše sve pojedince, organizacije i preduzeca da preuzmu pozitivne korake u zaštiti životne sredine u svojim domovima, školama i radnim mestima, usvajanja nacina života u skladu sa prirodnom okolinom. Na ovaj nacin skrece se pažnja na posledice pojedinih ljudskih aktivnosti koje ugrožavaju život na planeti, kao što su zagadivanje vazduha, voda, uništavanje šuma, nestanak velikog broja vrsta i druge, kako bi se stimulisao razvoj ekološke svesti ljudi.

Ovogodišnja tema Svetskog dana zaštite životne sredine je “Šume – Priroda na usluzi” i ona naglašava uticaj koje šume imaju i neraskidivu vezu izmedu kvaliteta života ljudi i zdravlja šumskih ekosistema. Šume pokrivaju trecinu kopnene mase zemlje i one obavljaju vitalne funkcije planete zemlje. Šume igraju kljucnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena, ublažavajuci ih, oslobadanjem kiseonika i trošenjem ugljen dioksida. One stvaraju plodno zemljište, sadrže najviše biološki razlicitih ekosistema na kopnu i stanište su za više od polovine kopnene flore i faune. Uprkos neprocenjivim ekološkim, zdravstvenim, socijalnim i ekonomskim dobitima koje imamo od šuma, dolazi do nastavka krcenja šuma alarmantnom brzinom- svake godine se uništi 13 miliona hektara šuma, što je jednako velicini države Portugalije. Potencijalni prelazak na korišcenje obnovljivih izvora energije bio bi deo rešenja, ali da bi došlo do takvih promena, potrebno je da ocuvanje šuma postane univerzalni politicki prioritet. Zbog akcija velikih razmera koje je sprovela na podrucju pošumljavanja Indija je odredena za ovogodišnjeg domacina Svetskog dana zaštite životne sredine.

 

 

 

 

 

 

 

 

Menja li se klima baš?

Ekstremni događaji poput velikih požara, poplava, erozija zemljišta, oluja i talasa tropskih vrućina privlače pažnju medija i sveopšte javnosti. Statističke analize pokazuju da je nastanak ovih pojava povećan zbog klimatskih promena.

Pre nego što započnemo temu o klimatskim promenama važno je napomenuti da se klima na Zemlji stalno menja, odnosno da se oduvek menjala. Do početka industrijske revolucije, klima se menjala kao rezultat promena prirodnih okolnosti. Danas, međutim, termin klimatske promene koristimo kada govorimo o promenama klime koje se događaju od početka dvadesetog veka, a nastale su kao rezultat čovekovih aktivnosti.Od 1990. godine svet je iskusio 12 najtoplijih godina, od kako se temperature meri i beleži. Po opadajućem redu, 11 najtoplijih godina ikad izmerenih bile su: 1998 i 2005 (zajedno), 2002 i 2003 (zajedno), 2001, 1997, 1995, 1990 i 1999 (zajedno), 1991 i 2000 (zajedno).Prema Agenciji za zaštitu životne sredine Srbije, temperature rastu i u Srbiji, a posebno u poslednjih 15 godina.

Dokazano je da se globalno zagrevanje ne događa samo od sebe i da je posledica antropogenog uticaja. U ovom trenutku prosečna temperatura na Zemlji je za 0.8 stepeni viša nego pre industrijske revolucije, odnosno pre nego što su ljudi masovono počeli da troše fosilna goriva i gomilaju ugljen-dioksid u atmosferi.

Ugljen-dioksid (CO2), gas koji se oslobađa sagorevanjem uglja, nafte, naftinih derivata i gasa, najznačajnije utiče na globalno zagrevanje. Oko 25 milijardi tona ugljen-dioksida ispusti se u atmosferu svakoga dana, 800 tona svake sekunde!

Ovakav trend emisije ugljen-dioksida mogao bi da poveća prosečnu Zemljinu temperaturu za 1,4 – 6,4 °C do kraja ovog veka.

Veruje se da povećanje temperature već iznad 2 °C dovelo do opasne promene klime i razornog uticaja na biljne i životinjske zajednice.

Pojam održivog razvoja

“Zamislimo da je Zemlja golemi svemirski brod. Sa svim ljudima koji žive na Zemlji ovaj brod putuje svemirom. Veze s njihovim matičnim planetima su prekinute.
Nema povratka. Putnici se moraju zadovoljiti zalihama hrane, vode, kisika i energije koje su preostali na brodu. S porastom ljudi na brodu smanjuju se zalihe. Istodobno se povećavaju količine otpada i štetnih materija. Život postaje sve teži, zraka za disanje je sve menje. Continue reading “Pojam održivog razvoja”

Nepovratno otapanje glečera

Jedan glečer na Južnom polu koji najviše doprinosi podizanju nivoa svetskih okeana i mora, “nepovratno” se smanjuje što može dovesti do toga da se nivo svetskih mora u narednih 20 godina podigne bar za jedan santimetar, piše u studiji objavljenoj u nedelju. Topljenje lednika na antarktickom ostvu Pajn (Pine Island), zapadno od belog kontinenta, iznosi 20 odsto ukupnog gubitka ledene mase na zapadnom delu Antarktika, piše u časopisu “Nejčr klajmit čejndž” (Nature Climate Ćange) medjunarodni tim istraživača, na čelu s Laboratorijom za glaciologiju i geofiziku (LGGE) iz Grenobla. Continue reading “Nepovratno otapanje glečera”