Regionalna saradnja i pomirenje

Suočavanje sa prošlošću i pomirenje među narodima na prostoru Zapadnog Balkana sastavni su deo procesa evropske integracije tog regiona, poručeno je 6. juna na otvaranju skupa “Regionalna saradnja i evropske integracije” u Beogradu. Regionalna saradnja ključna je za rešavanje pitanja nasleđenih iz prošlosti, ali i onih sa kojima se Zapadni Balkan sada suočava, poput organizovanog kriminala ili korupcije. Na skupu je ocenjeno da je region napredovao u razvijanju saradnje, posebno u konkretnim oblastima, dok na političkom nivou saradnja oscilira, ali “drži pravac” razvoja. Ocenjeno je da su izazovi veliki ne samo zbog težine zadataka već i specifičnih okolnosti, poput krize u zoni evra.

Šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer kazao je da zemlje Zapadnog Balkana nemaju zajedničku budućnost ako se ne suoče sa prošlošću i da pomirenje među narodima na tom prostoru treba da donese pravdu žrtvama ratova. “Nema mogućnosti zajedničke budućnosti ako nema kapaciteta za suočavanje sa prošlošću zajedno. EU insistira na tome”, kazao je Dežer na skupu u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije.

Prema njegovim rečima, suočavanje s prošlošću podrauzmeva stvaranje atmosfere u kojoj se može sarađavati i rešavati pitanja poput sudbine nestalih osoba u ratovim i povratka izbelgica ili bilateralnih pitanja. Dežer je istakao da je u procesu pomirenja veoma važna uloga domaćih sudova koji kažnjavaju odgovorne za ratne zločine i ocenio da je na tom polju u regionu postignut napredak.

Dežer je ocenio da je u procesu regionalne saradnje Kosovo “problematična i kritična tema” za Srbiju i dodao da je postizanje sporazuma između Beograda i Prištine bilo “teško”, ali da je važno da je dijalog dve strane počeo. On je dodao da se može čuti da neki žele da se zamrzne to pitanje ali je dodao da to nije nešto za šta su se opredelili EU i Srbija već da je to dijalog koji se odvija.

“Regionalna saradnja i pomirenje su težak zadatak za EU i Zapadni Balkan”, ocenio je Dežer.

Dežer je rekao i da je regionalna saradnja sama suština EU i ocenio da je, uprkos mnogim zajedničkim elementima politike zemalja članica, nedostatak zajedničke fiskalne politike doveo do dužničke krize u Evropi. Dežer je izrazio nadu da će države članice EU novim sporazumima prevazići krizu i da će “očistiti svoju kuću”.

Direktorka vladine Kancelarije za evropske integracije Milica Delević istakla je da je na Zapadnom Balkanu postignut napredak u regionalnoj saradnji, ali i da je pred njima i dalje dosta izazova. Ona je dodala da EU očekuje da vidi da region sarađuje, ali i da je saradnja potreba regiona kako bi se rešili problemi iz prošlosti i iskoristile šanse za budućnost.

“Mi smo prešli dosta veliki put od 90-tih godina, kada je region bio poprište ratova, i sada smo ostvarili politički i sektorski napredak (u saradnji). Ostalo je dosta izazova, kao rešavanje pitanja iz prošlosti, ali i ono sa čime se danas sučavamo na putu evorpskih integracija, poput saradnje u borbi protiv kriminala i korupcije”, kazala je Milica Delević. Ona je dodala da su izazovi veliki ali ne samo zato što je reč o teškim zadacima već i zbog specifičnih okolnosti, kao što je kriza u EU.

Pomoćnik srpskog ministra spoljnih poslova Duško Lopandić ocenio je da su odnosi i saradnja zemalja regiona bolji nego pre nekoliko godina i istakao angažovanje Srbije u procesu regionalne saradnje, posebno predsedavanje regionalnim organizacijama.

Lopandić je izrazio nadu da će dužnička kriza koja pogađa Evropsku uniju biti što pre rešena. “Za Srbiju je vitalno pitanje da EU bude stabilna organizacija”, kazao je Lopandić i izrazio nadu da će se proces proširenja EU uskoro nastaviti i da će Srbija brzo početi pregovore o pristupanju EU.

Saradnja u sektorima napreduje, politička oscilira

Saradnja u regionu u različitim oblastima kontinuirano se razvija, dok na političkom nivou varira ali “drži pravac” razvoja potpomognuta sektorskim napretkom, ocenila je zamenica generalnog sekretara Regionalnog saveta za saradnju Jelica Minić.

Ona je na skupu “Regionalna saradnja i evorpske integracije” u Beogradu rekla da se kao prioriteti u regionu izdvajaju ekonomska i socijalna saradnja, saradnja u oblasti unutrašnjih poslova i pravosuđa, i energetike i infrasturkture. Navela je i da sve veći značaj dobija i razvoj “ljudskog kapitala”, odnosno usavršavanja i obuke ljudi, što je, kako je ocenila, znak sazrevanja regiona.

To su, prema njenim rečima, i teme koje su se izdvojile prilikom utvrđivanja u aprilu prioriteta za naredni ciklus višekorisničkih pretristupnih fondova IPA posle 2013. kojima se finansiraju zajednički projekti u regionu.

Ona je dodala da se prirodno nameću i pitanje ljudskih prava, socijalne inkluzije i kulturne saradnje kod koje je godinama, kako je navela, postojao izvestan otpor.

Kao pomak je navela i to što “pritisak za saradnju dolazi odozdo”, odnosno od samih zemalja regiona a ne samo iz EU, i ocenila da taj proces sve više postaje partnerski – između Evropske komisije, kao donatora, i zemalja regiona.

Kao jedan od uspeha je izdvojila unapređenje medijske saradnje u regionu.

Minićeva je navela da zemlje Zapadnog Balkana učestvuju u 39 od 42 regionalne inicijative koje obuhvataju samo zemlje jugoistočne Evrope i Zapadnog Balkana. Kada se govori o uključenosti nekih zemalja u saradnju, treba uvažiti i to što neke zemlje, poput Hrvatske, na političkom nivou ne zagovaraju toliko regionalnu saradnju, ali su u praksi vrlo aktivne na tom planu, rekla je ona.

Ona je rekla da se kao jedan od centara regionalne saradnje izdvojilo Sarajevo kao sedište četiri inicijative.

Mogući izazovi nakon ulaska Hrvatske u EU

Istraživač Instituta za međunarodne odnose iz Zagreba Senada Šalo Šabić je kao izazove u regionu nakon ulaska Hrvatske u EU u julu 2013. navela pitanje istupanja te zemlje iz CEFTA, demarkaciju granice i ulazak Hrvatske u šengenski prostor, koji će se, kako je navela, veorvatno desiti 2015. godine.

Ona je navela da Evropska komisija “kreće u pregovore sa članicama CEFTA” u vezi sa interesima Hrvatske koja želi da očuva prisustvo na tom tržištu. “Objašnjenje je da Hrvatska ulazi na tržište od 500 miliona ljudi ali da ti proizvodi nisu poznati”, rekla je Senada Šalo Šabić.

Dodala je i da će Komisija verovatno insistirati na rešavnaju graničnih pitanja i da ne bi bilo dobro da se ponovi slučaj kao kada je Slovenija blokirala pregovore sa Hrvatskom zbog graničnog spora. “Nažolost, neki već predivđaju moguće probleme između suseda iz raznih razloga i koršćenje pozicije da bi se izdejstvovale bolje koncesije u drugim oblastima”, rekla je ona i podsetila da je stav sadašnje hrvatske vlade da neće blokirati proces pridruživanja drugih zemalja i da želi da im pomogne svojim iskustovm.

Sa ulaskom Hrvatske u šengenski prostor, granice prema Srbiji i BiH će biti strože kontrolisane kao spoljna granica EU, podsetila je ona.

Prema njenim rečima, za deo javnosti u Hrvatskoj ulazak u EU predstavlja odlazak sa Balkana i u tom smislu može se javiti manja želja za saradnju za ostalim zemljama u regionu.

Zamenik predsedavajućeg Inicijative za evropsku stabilnost iz Beča Kristof Bender rekao je da je regionalna saradnja načina da se unaprede imidž i izgledi regiona za integraciji u EU, a da samo krupa pitanja poput makedonskog spora sa Grčkom ili odnosa Srbije sa Kosovom, mogu da blokiraju proces.

On je naveo da na Balkanu postoji mnogo inicijativa za regionalnu saradnju ali da nema platforme za zagovaranje interesa Zapadnog Balkana kao celine.

Generalni sekretar Evropskog pokreta u Crnoj Gori Momčilo Radulović ocenio je da je potrebno više uključiti nevladine organizacije u rad regionalnih inicijativa.

Na otvaranju skupa govorili su i direktor regionalne kancelarije Fondacije Fridrih Ebert, Mihael Erke i predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vlastimir Matejić.

U okviru skupa su održane tri panel diskusije.

Izvor: EurActiv.rs

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *